АСТРОНОМСКА ОПСЕРВАТОРИЈА КАО АМБИЈЕНТАЛНА ЦЕЛИНА: СИНТЕЗА НАУКЕ, АРХИТЕКТУРЕ И ПРИРОДЕ – ОБАВЕЗА И НЕОПХОДНОСТ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА
Д. Скочајић, Н. Фолић, В. Мијатовић.
Publication
PUBLICATIONS OF THE ASTRONOMICAL OBSERVATORY OF BELGRADE 106, Page 207-240, https://doi.org/10.69646/aob106p207
ЗБОРНИК РАДОВА - Сто година од институционе самосталности Астрономске опсерваторије, 27 - 28. јун 2024., Београд, Србија,
Уредник: Лука Ч. Поповић
Издавач: Астрономска опсерваторија, Волгина 7, 11060 Београд 38, Србија
Published by: Astronomical Observatory, Volgina 7, 11060 Belgrade 38, Serbia
Published by: Astronomical Observatory, Volgina 7, 11060 Belgrade 38, Serbia
Published: 15. 12. 2024.
Резиме
Астрономска опсерваторија у Београду, осим потреба за развојем и финансирањем истраживачких активности, залаже се за очување богатог културно-историјског и природног наслеђа. Заштиту читаве амбијенталне целине могуће је остварити кроз хармонију архитектуре и природе. Под амбијенталном целином, подразумева се средина обликована за човека, атмосфера у којој живи и ради и његово окружење. Амбијент обухвата више појмова, тј. елемената, од „атмосфере“ у смислу пажљиво изабране локације објеката, преко ефеката које у простору остварују природни или вештачки извори светлости, звукова, топлоте и др. као и до односа архитектонских објеката и постојећег окружења (Maldini, 2012). Кроз примере светске праксе анализиран је просторни развој астрономских опсерваторија уз потребу да се унапреди постојеће стање амбијенталне целине Опсерваторије у Београду. Овај рад односи се на синергију архитектуре, природе и науке у амбијенту Астрономске опсерваторије у Београду у једној од најстаријих научних институција у Србији, која је почела са радом 1932. године на локацији познатој као „кота 253“ на „Лаудановом шанцу“ брда „Великог Врачара“.
Abstract
Astronomical observatory in Belgrade, in addition to the need for development and financing of research activities, advocates for the preservation of rich cultural, historical and natural heritage. The protection of the entire ambient unit can be achieved through the harmony of architecture and nature. Ambient unite means the environment designed for man, the atmosphere in which he lives and works and his surroundings. Ambience includes several terms, i.e. elements, from "atmosphere" in the sense of the carefully chosen location of buildings, through the effects that natural or artificial sources of light, sounds, heat, etc. as well as the relationship between architectural objects and the existing environment (Maldini, 2012). Through examples from around the world, the spatial development of astronomical observatories was analyzed with the need for improvement the existing state of the ambient environment of the Observatory in Belgrade. This paper refers to the synergy of architecture, nature and science in the setting of the Astronomical Observatory in Belgrade in one of the oldest scientific institutions in Serbia, which began its work in 1932 at the location known as "elevation 253" on the "Laudanov ditch" of the hill "Veliki Vračar".