ПРИЗМА пројекат
Градска опсерваторија Београда -- UrbObsBel, рег. број 6775
Предвиђено време реализације: 1. јануар 2024 -- 31. децембар 2026.
Сајт пројекта
Пројекат има за циљ креирање Градске опсерваторије Београда, нове посматрачке станице у оквиру Астрономске опсерваторије из Београда. Међу главним циљевима пројекта је мерење и изучавање једног од најмање схваћених облика загађења на Земљи, светлосног загађења, а такође се планирају посматрања ће пружити информације о расподели потрошње енергије која има велики утицај на животну средину и екосистеме. Светлосно загађење је један од најмање схваћених облика загађења које утиче на целокупни живи свет на Земљи. Зато је неопходно вршити прецизна мерења користећи добро дефинисане астрономске технике у циљу одређивања његовог интензитета. Светлосно загађење на пример може да се одреди као разлика сјаја неба у односу на незагађено ноћно небо. Мерења која се врше на тамној локацији далеко од било каквог вештачког светла се пореде са мерењима која се врше на локацијама у близини извора интензивног светлосног загађења. Разлика између ових мерења показује колико је светлости додато људском активношћу преко природног нивоа таме. Процене су да се светлосно загађење значајно повећава сваке године у просеку по 10 посто, што доводи до његовог дуплирања у периоду мањем од 8 година.
Основни циљ пројекта UrbObsBel је даље унапређење и регионална интеграција истраживачких капацитета Астрономске опсерваторије кроз изградњу нове структуре за градска посматрања. Ова посматрања ће пружити информације о расподели употребе енергије која има велики утицај на животну средину и екосистеме. У оквиру овог пројекта ће се анализирати везе између урбанизације, екологије, индустрије и, посебно, астрономије. Мерења ће се обављати у Београду, као и са Астрономске станице Видојевица у близини Прокупља, једне од ретких преосталих тамних области у Србији. Добијена мерења ће се обрађивати на посебном серверу који ће бити инсталиран на Опсерваторији, а у плану су и активности везане за популаризацију, односно за информисање јавности о проблему светлосног загађења и могућностима његовог решавања. Један од циљева пројекта је и анализа утицаја светлосног загађења на здравље људи и за реализацију овог пројекта добијена је подршка Градске општине Звездара.
Главни задатак пројекта Градске опсерваторије је постављање посматрачке опреме за снимање на крову Куле на Астрономској Опсерваторији, највишој тачки урбаног дела Београда. Користећи ову изузетну позицију, планирамо да измеримо што је могуће више променљивих важних за савремени градски живот и да их анализирамо. Овакав синоптички поглед на град пружиће могућност посматрања града на различитим временским скалама, у распону од минута до месеци и година. Ова локација пружа могућност посматрања не само уже градске зоне (центар Београда), већ и његове околине, нпр. шума и реке Дунав. Изградња посматрачког објекта у градској средини ради проучавања светлосног загађења и динамичких процеса Београда ће омогућити посматрачке активности у различитим временским условима током целе године. С обзиром да ће пар инструмената бити монтирано и на Астрономској станици Видојевица, једне од последњих тамних локација у Србији, моћи ће да се детаљно анализира проблем светлосног загађења у нашој земљи.
Стварањем нове посматрачке станице у Београду која ће се користити за различите задатке (мерење осветљености неба, видљивости атмосфере, одређивање покривености облацима и мерење загађења неба) пројекат Градске опсерваторије ће допринети нашем разумевању сложених аспеката светлосног загађења. Очекује се да разни потенцијални корисници посматрања и анализа, поред научне заједнице, буду и градске управе, доносиоци одлука, привредници, еколошке организације, институције из области заштите животне средине, шира јавност, медији, просветни радници и сви заинтересовани. Овај пројекат ће омогућити оптимално коришћење ресурса за посматрање и међународну размену знања и резултата са другим, сродним, пројектима. Резултате пројекта ће користити Градска општина Звездара и град Београд, пошто ће ова мерења пружити елементе за доношење одлука у правцу стварања боље животне средине која ће унапредити здравље становништва Београда и околине. У оквиру дугорочне стратегије у вези са светлосним загађењем, биће покренута дискусија о дизајну осветљења прилагођеног тамном небу, као што су правац, спектрални састав и ограничено трајање осветљења, а такође је у плану покретање изградње паркова тамног неба у Србији који већ постоје у суседним земљама.
У пројекат Градске опсерваторије je укључено укупно 8 истраживача са 4 научна института из Србије. Руководилац пројекта је др Срђан Самуровић, научни саветник, са Астрономске опсерваторије. Руководилац радног пакета бр. 2 који се односи на набавку и одржавање опреме је др Зорица Цветковић, научни саветник, са Института за физику, руководилац радног пакета бр. 3 који се односи на инсталацију и одржавање софтвера је др Раде Павловић, научни саветник, такође са Института за физику, руководилац радног пакета бр. 4 који се односи на анализу података је др Горан Дамљановић, научни саветник са Астрономске опсерваторије и коначно, руководилац радног пакета бр. 5 који се бави дисеминацијом резултата је др Дајана Бјелајац, доцент на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. У пројектном тиму су такође др Зоран Симић, научни саветник са Астрономске опсерваторије, др Драган Лукић, научни сарадник са Института за физику и др Бранислав Ровчанин, доцент са Медицинског факултета Универзитета у Београду.
Основни циљ пројекта UrbObsBel је даље унапређење и регионална интеграција истраживачких капацитета Астрономске опсерваторије кроз изградњу нове структуре за градска посматрања. Ова посматрања ће пружити информације о расподели употребе енергије која има велики утицај на животну средину и екосистеме. У оквиру овог пројекта ће се анализирати везе између урбанизације, екологије, индустрије и, посебно, астрономије. Мерења ће се обављати у Београду, као и са Астрономске станице Видојевица у близини Прокупља, једне од ретких преосталих тамних области у Србији. Добијена мерења ће се обрађивати на посебном серверу који ће бити инсталиран на Опсерваторији, а у плану су и активности везане за популаризацију, односно за информисање јавности о проблему светлосног загађења и могућностима његовог решавања. Један од циљева пројекта је и анализа утицаја светлосног загађења на здравље људи и за реализацију овог пројекта добијена је подршка Градске општине Звездара.
Главни задатак пројекта Градске опсерваторије је постављање посматрачке опреме за снимање на крову Куле на Астрономској Опсерваторији, највишој тачки урбаног дела Београда. Користећи ову изузетну позицију, планирамо да измеримо што је могуће више променљивих важних за савремени градски живот и да их анализирамо. Овакав синоптички поглед на град пружиће могућност посматрања града на различитим временским скалама, у распону од минута до месеци и година. Ова локација пружа могућност посматрања не само уже градске зоне (центар Београда), већ и његове околине, нпр. шума и реке Дунав. Изградња посматрачког објекта у градској средини ради проучавања светлосног загађења и динамичких процеса Београда ће омогућити посматрачке активности у различитим временским условима током целе године. С обзиром да ће пар инструмената бити монтирано и на Астрономској станици Видојевица, једне од последњих тамних локација у Србији, моћи ће да се детаљно анализира проблем светлосног загађења у нашој земљи.
Стварањем нове посматрачке станице у Београду која ће се користити за различите задатке (мерење осветљености неба, видљивости атмосфере, одређивање покривености облацима и мерење загађења неба) пројекат Градске опсерваторије ће допринети нашем разумевању сложених аспеката светлосног загађења. Очекује се да разни потенцијални корисници посматрања и анализа, поред научне заједнице, буду и градске управе, доносиоци одлука, привредници, еколошке организације, институције из области заштите животне средине, шира јавност, медији, просветни радници и сви заинтересовани. Овај пројекат ће омогућити оптимално коришћење ресурса за посматрање и међународну размену знања и резултата са другим, сродним, пројектима. Резултате пројекта ће користити Градска општина Звездара и град Београд, пошто ће ова мерења пружити елементе за доношење одлука у правцу стварања боље животне средине која ће унапредити здравље становништва Београда и околине. У оквиру дугорочне стратегије у вези са светлосним загађењем, биће покренута дискусија о дизајну осветљења прилагођеног тамном небу, као што су правац, спектрални састав и ограничено трајање осветљења, а такође је у плану покретање изградње паркова тамног неба у Србији који већ постоје у суседним земљама.
У пројекат Градске опсерваторије je укључено укупно 8 истраживача са 4 научна института из Србије. Руководилац пројекта је др Срђан Самуровић, научни саветник, са Астрономске опсерваторије. Руководилац радног пакета бр. 2 који се односи на набавку и одржавање опреме је др Зорица Цветковић, научни саветник, са Института за физику, руководилац радног пакета бр. 3 који се односи на инсталацију и одржавање софтвера је др Раде Павловић, научни саветник, такође са Института за физику, руководилац радног пакета бр. 4 који се односи на анализу података је др Горан Дамљановић, научни саветник са Астрономске опсерваторије и коначно, руководилац радног пакета бр. 5 који се бави дисеминацијом резултата је др Дајана Бјелајац, доцент на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. У пројектном тиму су такође др Зоран Симић, научни саветник са Астрономске опсерваторије, др Драган Лукић, научни сарадник са Института за физику и др Бранислав Ровчанин, доцент са Медицинског факултета Универзитета у Београду.