Стручно-истраживачка јединца за космичка истраживања и технологије“ (СИЈ КИТ) прати развој и трендове у новим технологијама у домену космичке индустрије, пре свега сектор развоја сателита. Битни аспекти су интеграција технолошког развоја и сарадња са привредом у Србији, развој пројеката са међународним партнерима и развој нових иновативних решења, како научних тако и технолошких у домену космичке индустрије и примене. Главни циљ СИЈ КИТ за наредне 3 године је рад на пројекту под називом МОЗАИК који се тиче израде првог српског научног сателита малих димензија (познатији као CubeSat који је класа нано сателита). Израда сателита код нас у Србији омогући ће прве неопходне кораке да се наша Земља прикључи групи од укупно 106 земаља у свету које већ имају развијен неки космички програм[1] или космичке агенције. Овај подухват је мултидисциплинарног карактера и захтева експертизе из неколико области:
- Астрономија и математика, за одређивање орбите сателита и свих динамичких параметара, као и научног циља ове мисије, развој софтвера за управљање сателитом;
- Машинство, за одређивање механичких и термалних карактеристика, израду и тестирање инструмената, машинских склопова и интеграцију сателита;
- Електротехника, за израду и тестирање телекомуникационих, навигационих и научних уређаја на сателитском делу система и одговарајућим земаљским елементима.
[1] Oniosun, T. I. and Klinger, J. M. 2022, Space Policy, 61, 101491 https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0265964622000170
У наредне 3 године (2025-2028) СИЈ КИТ планира и да запосли још бар 3 инжењера из горе наведених области, посебно електротехнике и софтверског инжењеринга, уз напомену да смо у току 2024. године већ запослили 2 дипломирана инжењера машинства, који заједно са астрономима са АОБ чине ову јединицу. Како се израда МОЗАИК сателита буде приводила крају, паралелно се планира израда још барем једног нано сателита за који ћемо искористити стечена знања и експертизе из претходног подухвата. Партнери на овом пројекту, Машински факултет, Универзитета у Београду, већ имају идеју о следећем нано сателиту који би се у потпуности могао израдити у Србији. Због повећања обима посла у погледу рада на више сателита паралелно, план је да се у периоду (2028-2030) запосли још 3 инжењера поменутих струка. Битно је навести и то да су оба запослена инжењера машинства, (поменути инжењери запослени 2024. године) прихватила да раде своје докторске дисертације из области космичких истраживања у сарадњи са Астрономском опсерваторијом. На овај начин отварамо, по први пут у Србији, потпуно нову област мултидисциплинарних научних истраживања која повезују Машинство, Електротехнику и Астрономију са Космичким истраживањима. Циљ ове јединице је да до краја 2030. године има тим од најмање 10 високо квалификованих стручњака из ове области.
Илустрација „CubeSat at a glance“
На илустрацији „CubeSat at a glance“ приказано је шта заправо представља CubeSat односно нано сателит.
Први графикон: CubeSat је минијатурни сателит који се састоји из једне или више основних јединица у облику коцке, и спада у групу нано сателита (сви сателити лакши од 10кг). Илустроване су димензије CubeSat-а. Основна јединица има 10 центиметара са сваке стране, што је чини сличном Рубиковој коцки. Приказано је да се CubeSat може извести са једном или се може сложити од највише 24 основне јединице. Величина зависи од инструмената који се уграђују и шаљу у орбиту око Земље.
Други графикон приказује предности CubeSat-а:
- Брза израда (у року од 24-36 месеци)
- Једноставан за дизајн
- Не ствара се свемирски отпад (они потпуно изгоре у атмосфери при поновном уласку у атмосферу)
- Ниска цена израде
Трећи графикон: CubeSat се најчешће користи за 4 врсте мисија: демонстрација технологије, научно истраживање, образовни пројекти и комерцијални пројекти.
Четврти графикон: За упоредне сврхе, на овој слици су приказане орбите различитих објеката у атмосфери и космосу. Први је приказан авион на 10 километара изнад Земље, затим стратосферски балон између 10 километара и 50 километара изнад Земље, метеорит на 100 километара изнад Земље, и Међународна свемирска станица и CubeSat на 400 километара изнад Земље.
Чланови и сарадници:
Чланови и сарадници СИЈ за космичка истраживања и технологије су:
- Др Милан Стојановић, Астрономска опсерваторија, научни сарадник, руководилац
- Проф. др Лука Ч. Поповић, Астрономска опсерваторија, научни саветник
- Др Милан Ћирковић, Астрономска опсерваторија, научни саветник
- Дипл. инж. Игор Плањанин, Астрономска опсерваторија, истраживач приправник
- Дипл. инж. Марко Гавриловић, Астрономска опсерваторија, истраживач приправник
- Доц. др Душан Марчета, Математички факултет, Универзитет у Београду
- Проф. др Јелена Сворцан, Машински факултет, Универзитет у Београду
- Проф. др Ђорђе Чантрак, Машински факултет, Универзитет у Београду
- Проф. др Александар Нешковић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду
- Проф. др Весна Благојевић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду
- Маст. инж. Иван Кокић, развојни саветник, Институт Михајло Пупин ДОО Београд
- Дипл. инж. Игор Стојковић, European Space Agency, Principal Engineer (у пензији)
