Изаберите ваш језик

Research units

Група за истраживање материје у блиским галаксијама и остатака супернових

Image
Галаксија NGC474 показује више слојева емисије (заслуге: Институт Pierre-Alain Duc за истраживање основних закона Универзума - енгл. скраћено CEA и Канадско - француско- хавајски телескоп - енгл. скраћено CFHT, Атлас 3D сарадња - енгл.  Atlas 3D Collaboration). Галаксија открива обрисе свих прошлих интеракција детектованих дубоком фотометријом - шкољке и плимни репови - што сугерише да је формирана у недавној прошлости.
Image
Композитна слика остатка супернове SN 1006 добијена комбиновањем података два велика телескопа: енгл. Very Large Array и енгл. Green Bank Telescope (црвено; NRAO/AUI/NSF/GBT/VLA/Dyer, Maddalena & Cornwell), Chandra X-ray Observatory (плаво; NASA/CXC/Rutgers/G. Cassam-Chenaï, J. Hughes et al.), 0.9m Curtis Schmidt optical telescope (жуто; NOAO/AURA/NSF/CTIO/Middlebury College/F. Winkler), and Digitized Sky Survey (наранџасте и светло плаве звезде).

Преглед

Група има два огранка/тима: један тим истражује блиске галаксије (БГ), а други проучава остатке супернових (ОСН). БГ тим се бави тестирањем космолошких модела у оближњем Универзуму моделирањем гравитационог потенцијала галаксија, тестирањем релација скалирања и проучавањем расподеле и природе галактичких сателита. Тим ОСН проучава ударне таласе у ОСН користећи спектрографе високе просторне и спектралне резолуције на водећим светским телескопима како би прецизно пратили и изоловали фронтове ударних таласа, омогућавајући детаљну анализу самих таласа и околне међузвездане средине. Поред тога, симулира се ширење ОСН што омогућава развој аналитичких модела њихове хидродинамичке еволуције и емисије у нехомогеној средини. Тимови сарађују на стратегијама посматрања, програмима за обраду и техникама за анализу података.

Истраживачки циљеви:

БГ огранак

  • Динамика галаксија: Постоји много отворених питања и изазова на малим скалама у космологији: завера између видљиве и невидљиве материје, расподела сателита и њихов однос према галаксијама домаћинима итд. Моделовање динамике и проучавање расподеле и природе сателита галаксија омогућава нам да тестирамо предвиђања различитих космолошких модела.
  • Интеракције галаксија: Учесталост и природа интеракција галаксија су и даље велики изазов за формирање структура. За проучавање карактеристичних појава ниског површинског сјаја укључујући знакове интеракција, шкољке око галаксија, проширене ореоле галаксија итд, користимо телескоп Миланковић за снимање слика дугачке укупне експозиције. Спроводимо дугорочне програме посматрања са циљем да успешно раздвојимо могуће сценарије одговорне за формирање и еволуцију структура које данас посматрамо у оближњем Универзуму.

ОСН огранак

  • Балмер-доминантни удари: Верује се да су ударни таласи ОСН дуго тражени извори галактичких космичких зрака (КЗ). Пошто се већина КЗ које детектујемо на Земљи састоји од протона, проналажење доказа за убрзане протоне КЗ у ОСН са енергијама до ~ 1 PeV је од посебне важности. Индиректна детекција протона КЗ је могућа или кроз спектар гама зрака као резултат распада неутралног пиона, или у опсегу оптичких таласних дужина пажљивом анализом профила Hα линије. Hα емисија из ударних таласа, која се обично назива и оптичка емисија из Балмер-доминатних таласа, је предмет наше студије.
  • Хидродинамичке симулације ОСН: Симулирани остаци се користе за проучавање утицаја нехомогене средине на релацију зависности површинског радио сјаја остатка од његовог пречника (Σ-D). Планирамо да проширимо модел тако да укључује физику убрзања честица, као и да симулирамо топлотну проводљивост и губитке зрачења. Надовезујући се на тренутна истраживања, циљ нам је да наставимо проучавање остатака супернових како посматрачки, прикупљањем нових података, тако и теоријски, сталним унапређењем наших симулација и модела.

Чланови групе:

  • др Ана Лаловић (руководилац), виши научни сарадник,
  • др Милена Јовановић, научни сарадник,
  • др Слађана Кнежевић, научни сарадник,
  • др Петар Костић, научни сарадник
  • др Михаил Билек, научни сарадник
  • Марко Гроздановић, стручни сарадник