АС Видојевица

Наша посматрачка станица (vidojevica.aob.rs) се налази на планини Видојевица близу Прокупља, на надморској висини од 1155м. У периоду од 2005. године до данас изграђено је пет објеката, објекат за смештај особља и четири посматрачка павиљона, завршени су инфраструктурни радови и уведена је бежична интернет веза. Смештајни објекат има капацитет за боравак до 10 људи, а у њему се налази и велика сала за одржавање скупова. Овај објекат је у потпуности опремљен за боравак астронома и других учесника. На станици стално борави техничко особље захваљујући ком се сва опрема одржава у бескпрекорном стању, а интернет комуникација са телескопима је несметана. Посматрања на АСВ се врше са прекидима од 7 дана за време пуног Месеца, уз план да се обезбеђивањем већег броја техничких оператера овај период прошири на посматрања без прекида. 

Видојевица је једна од ретких планина у Србији са тамним небом, на којој је светлосно загађење минимално. Прикупљени астрометеоролошки подаци такође указују на то да је Видојевица веома погодно подручије у Србији за астрономска посматрања. На АСВ смо поставили метеоролошку станицу са all-sky камером. Ова опрема је аутоматизована и континуирано прикупља астрометеоролошке податке (температура, влажност ваздуха, прозрачност атмосфере, итд.) са ове локације. Добијени подаци ће стручњацима са Опсерваторије помоћи приликом избора других телескопа, пратеће опреме и инструмената.

На АСВ је у току монтирање великог броја соларних панела и два ветрогенератора средњег капацитета у циљу политике добијања енергије из обновљивих извора. Ова опрема је финансирана од стране Владе Републике Србије.

Координате станице:
Г. дужина: 21° 33' 20.4"
Г. ширина: 43° 08' 24.6"
Над. висина: 1155m

Роботизовани телескоп "Милутин Миланковић" је најамбициознији пројекат који је спроведен под окриљем Опсерваторије. Име је добио у част једног од наших најистакнутијих астронома и научника, Милутина Миланковића. Опсерваторија са поносом истиче да је Миланковић 1951. вршио функцију директора.

Телескоп тежине 8.5 тона конструисала је аустријска компанија ASA Astrosysteme. Телескоп је смештен на трећој етажи павиљона висине 12.7 м, са аутоматизованом покретном куполом пречника 7 м коју је конструисала и изградила италијанска компанија Gambato. Телескоп "Милутин Миланковић" је типа Ричи-Кретијен, алт-азимутске монтаже. Пречник примарног огледала је 1.4 м, а његова жижна даљина је 11.2 м. Први снимци са овог телескопа су добијени 2016. године, при чему је детектована фантастична разлучна моћ од 0.7 лучних секунди. 

Финансијска средства за набавку телескопа обезбеђена су једним делом од стране Европске комисије кроз FP7 REGPOT пројекат BELLISIMA, уз значајно учешће Републике Србије, а изградњу његовог павиљона у потпуности је финансирала Република Србија.

Овај телескоп је један од најмодернијих на простору Југоисточне Европе. Он је омогућио повратак Србије у центар истраживања у области модерне посматрачке астрономије. Контрола и надзор телескопа врши се у реалном времену преко интернета, уз стално присуство оператера на лицу места. На простору Западног Балкана тренутно не постоји телескоп сличних димензија који је способан да ради у оваквом режиму.

Телескоп "Милутин Миланковић" је већ омогућио низ научних открића. Кроз одговарајуће посматрачке програме, овај телескоп ће омогућити даље изучавање двојних звезда, тесних двојних система и променљивих звезда. Такође, перформансе телескопа обезбеђују посматрања блиских спиралних и елиптичних галаксија, као и удаљених квазара, коришћењем различитих астрономских техника, на пример фотометрије и спектроскопије. Такође, његова изузетна осетљивост, као и повољни атмосферски услови на локацији, омогућава изучавање масе Млечног пута, детекцијом малих тела у халоу наше Галаксије, као и праћење малих тела Сунчевог система - комета и астероида. Овај телескоп се делом користи и као део многих светских мрежа роботозованих телескопа за праћење и основ је за будућу сарадњу са институтима и универзитетима у Европи.

Постављање телескопа "Милутин Миланковић" је, након више од деценије застоја у посматрачким активностима, омогућило низ нових посматрачких пројеката, веома значајних за даљи развој астрономије у Србији, као и укључивање Опсерваторије у актуелне, светске посматрачке програме. Српски астрономи на овај начин могу да одговоре на највеће изазове и најважније циљеве модерне астрономије. Међу њих спадају потрага за вансоларним планетама, проучавање супернових и бљескова гама зрака (најснажнијих експлозија у свемиру још од Великог праска), као и посматрање блазара, активних галактичких језгара, која су повезана са појавом супермасивних црних рупа у центрима галаксија.

АСВ такође поседује телескоп чије примарно огледало има пречник 60 цм, који је назван у част оснивача Опсерваторије и њеног првог директора Милана Недељковића. Куповину телескопа као и изградњу куполе за његов смештај финансирало је тадашње Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Телескоп се тренутно налази у монтажном павиљону са клизним кровом, док се његов првобитни павиљон не реновира.

Први снимци са овог телескопа су добијени у мају 2011. године. Од тада се користи за посматрања објеката планираних одговарајућим посматрачким програмима. Посматрачко време додељује комисија за долелу времена астрономима са Опсерваторије, као и сарадницима са других опсерваторија из иностранства. Осим тога, телескоп користе студенти за обучавање и усавршавање, као и полазници Истраживачке станице Петница у оквиру израде својих посматрачких пројеката.

Телескоп Meade типа Касегрен има пречник од 40. Постављен је 2019. године на азимутској монтажи у ScopeDome павиљону пречника 3 м. Телескоп је тренутно у пробном раду, а његова функција ће бити посматрања у сарадњи са аматерским астрономским друштвима са сврхом популаризације астрономије у Србији.

Сви телескопи су опремљени професионалним CCD камерама, а за детаљне податке о карактеристикама коришћене опреме посетити сајт АСВ.